Thursday , January 21 2021

Onaj ko ubije životinju može da napadne i čoveka



Svedoci smo svakodnevne okrutnosti prema životinjama, čin ubijanja dveju roda vaoma je potresao javnost.


Izvor: B92

Photo: Depositphotos / ANRiPhoto

Photo: Depositphotos / ANRiPhoto

Piše: Milica Krstić

Nema opravdanja za agresiju prema životinjama, pogotovo prema onima koje su nemoćne da se odbrane. The problem is that you will not be afraid of the problem.

Ono što nekoga najčešće natera na nasilje je lično nezadovoljstvo, five i nedostatak načina da se sa tom agresijom izađe na kraj bez destrukcije.

"Ljudi koji water aggression prema životinjama, mogu da budu agresivni prema sebi i prema svetu koji ih okružuje. Nezadovoljstvo i nenalaženje načina za komunikaciju sa sobom i sa svetom, dovodi do osećaja nezadovoljstva, nesreće i besa. Taj bis se izliva na životinje, ali to može biti i čovek ili da osoba povred samu sebe ", rekla je The B92 psychologist is Dr. Branka Tišma.

In situacijama ka čoveka obusme nekontrolisani bes, on reaguje instinktivno i gubi control. Čovek se tada prepušta trenutnim osećanjima koja mogu pored besa biti i nezadovoljstvo i nesreća i tada se dešava nasilje.

"Sva nezadovoljstva i nesreće mogu da se reše samo u kontaktu sa drugim ljudima i kroz aktivnosti sa njima." "Planejući aktivnosti i akcije menja se osećaj i čovek se prazni od besa. Samo sa ljudima koji su spremmi se druže i dele", kaže Tišma unauthorized portal.

Svedoci smo surovog ubistva dveju roda u Crnoj Gori. Reč je o paru roda, a ornitholozi i javnost osudili su postupak jer je reč o vrsti koja je veoma retka i zaslužuje svaku pomoć da preživi. Kada je reč o ovom konkretnom slučaju, doktorka kaže da je jedino rešenje trebala da bude akcija pojedinaca koji bi pokrenuli zajednicu da pronađu zajedničko rešenje kako da te ptice prežive.

"Normalno bi bilo da su na na na na kako da rode prežive bez da uništavaju kuću i budu nekome na smetnji." Opet naglašavam, ključna je akcija i saradnja sa drugim ljudima. ", Savoyu tu trebaju da se uključe i institucije i nadležni organi", savetuje her

Često se u posednje vreme objavi vest da je neko ubio ili otrovao lutalice, bilo mačke ili pse. Ubijanje životinje nikada nije dobro i trajno rešenje. Umesto toga treba raditi na podizanju svesti ljudi i tražiti rešenje da lutalica bude manje.

"Neznanje i neinformisanost water veliki problem. Eto i taj slučaj sa roda, ubijeni su primerci retke i zaštićene vrste jer ljudi nisu im dovbvoljno znanja o tome. Pojedinci se sve više oslanjaju na sebe umesto da neguju zajednicu ", upozorila je doktororka Tišma.

Agresija nije rešenje. Rezenje treba potražiti u društvu, kroz akcije sa drugim ljudima. Bes i nezadovoljstvo koje se iskazuje prema životinjama neretko prelazi u besnezadovoljstvo prema medicim ljudima, a to treba sprečiti.


Source link